Промоција филма "Знаменити Ужичани с краја 19. и почетка 20. века"

Након дуготрајног и марљивог рада, наше колегинице, професори историје: Снежана Недељковић, Весна Лучић и Душица Илић завршиле су реализацију новог документарно-едукативног филма Друштва историчара Ужица, под називом: "Знаменити Ужичани с краја 19. и почетка 20. века", у чијем првом делу су описане три знамените личности: прота Милан Ђурић, Малиша Атанацковић и Љуба Стојановић. Филм је настао у оквиру пројекта којим је Друштво историчара Ужица конкурисало на конкурсу који је расписао град Ужице! Симање и монтажу је урадио Марко Дејић. Промоција филма биће одржана у ГКЦ-у у среду, 26. априла, у 20 часова! Добро дошли!

IN MEMORIAM

IN MEMORIAM

Ђорђе Пилчевић

(1938-2017)

У среду 12. априла 2017. године преминуо је Ђорђе Пилчевић, познати ужички новинар, публициста и историограф, сарадник Друштва историчара Ужица, Историјског архива и Народног музеја Ужице, супруг председнице потомака ратника 1804-1918 "Мајор Коста Тодоровић", Миљке Пилчевић. С дубоким жаљењем због смрти истакнутог сарадника Друштво историчара Ужица позива све који су у могућности да дођу на комеморацију и сахрану, и на тај начин одамо пошту Ђорђу Пилчевићу, који је много задужио Ужице, својим писањем локалне историје. Комеморативни скуп поводом његове смрти биће у суботу, 15. априла у 10 часова у Скупштини града. Истог дана у 13 часова биће сахрањен на ужичком гробљу Сарића Осоје. Нека му је вечан помен и хвала!

Ђорђе Пилчевић је основну школу учио је у Крушчици, Суботици и Земуну, а нижу гимназију у Брекову. Похађао школу ученика у привреди у Београду. Радио је као службеник (књиговођа и благајник) у предузећу „Пролетер“ у Ариљу и Народном одбору општине Ариље. Потом је примљен за новинара ужичких Вести, где је радио од 1963. до 1979. У Вестима је био уредник спортске рубрике. Од 1979. до 1989. био је стални дописник Политике из ужичког краја, а потом стални дописник Борбе из Ужица до 1997. Од 1958. објављивао је прилоге у "Вестима", "Народном војнику" и листу "За домовину". Сарађивао је са 50 разних листова и часописа. Једно време је у Вечерњим новостима објављивао прилоге под именом Влајко Ерић. Објавио је више приказа књига везаних за ужички крај, преко двадесет фељтона у "Вестима", "Вечерњим новостима", "Фронту", "Нашим крилима", "Борби", "Четвртом јулу", "Полимљ"у, "Политици Експрес", "Златарским новостима". Више од четрдесет година бави се публицистиком. Био је члан Савеза новинара Југославије, Удружења новинара Србије и Црне Горе, у једном мандату члан Суда части Удружења новинара Србије, председник Актива новинара региона Ужице и члан Удружења публициста западне Србије (Чачак). Поводом 25. годишњице листа Полимље у Пријепољу добио другу награду „Окица Глушчевић“ за објављен фељтон у овом листу – „Бистрица-гнездо устаничко“. У пензији од 1997. године али је насзтавио да буде сарадник „Вести“ и „ББ гласа“. Био је један од најактивнијих сарадника и истраживача Историјског архива Ужице.

Повратак хероине Првог светског рата

У суботу, 29. октобра, Град Ужице организује пренос посмртних остатака хероине Првог светског рата Љубице Чакаревић из Сарајева у Ужице, где ће њени земни остаци бити похрањени на гробље на Доварју, уз војне почасти. У овоме, учешће ће узети и наше Друштво иторичара Ужица. У суботу, у 11 часова, у свечаној сали Градске куће биће одржан комеморативни скуп у знак сећања на ову српску хероину и пуштен сегмент из филма нашег Друштва историчара: „Споменици говоре–(Не) Заборављени Ужичани у Првом светском рату“, који се односи на Љубицу Чакаревић. Уз то, кратко излагање о лику хероине даће наш колега, историчар Милорад Искрин. У 12 часова, на гробљу Доварје, биће организовано похрањивање њених земних остатака, уз све војне почасти и уз могуће присуство начелника Генралштаба Војске Србије или његових заменика. Позивамo вас да дођете, присуствујете овом догађају и да положимо као Друштво историчара венце на њен гроб, како би смо испоштовали и одали почаст нашој земљакињи, Љубици Чакаревић - хероини Првог светског рата, коју враћамо у свој завичај.

Извештај са скупа у Текеришу 2016.

УЖИЧКИ СРЕДЊОШКОЛЦИ НА ИСТОРИЈСКОМ ЧАСУ У ТЕКЕРИШУ 2016.
(Извештај са скупа у Текеришу 2016. године поводом 102. године од Церске битке)

 

Као што се свако јутро умивамо, сваке године идемо на одмор ради окрепљења од напорног рада, или свако вече излазимо у град ради провода, тако и посећивање оваквих места има свој смисао и потребан је ради одржавања духовне везе са онима који су наша претходница на путу ка вечности.

На Преображење 19.08.2016. године, у сунцем окупаном Текеришу подно планине Цер, у част и спомен славним бесмртним херојима победоносне Церске битке, одржан је, четврти пут по реду, јавни историјски час у организацији Друштва српских домаћина и Друштва историчара Ужица. Ову манифестацију од почетка подржали су родољубиви интелектуалци, удружења и појединци са истом жељом – да овакав скуп постане традиционалан, престижан и по снази и значају једнак ходочашћу на света места. Сваки педаљ земље на Церу, Мачковом камену, Гучеву... освештан је крвљу славних предака који су живот предали за узвишени циљ - слободу отаџбине.

Поред еминентних гостију из земље и света, овом догађају присуствовало је и 40 ученика из Ужица, углавном средњошколаца, захваљујући Друштву српских домаћина, које је и овог пута финансирало пут, као и Друштву историчара Ужица, који су помогли око организације пута и анимирања ученика. Поред присуства јавном историјском часу, планиран је и изведен обилазак родне куће Живојина Мишића у Струганику.

Скуп је отворио и поздравну реч, дубоко емотивно одржао др Страјин Шуљагић, потпредседник Друштва српских домаћина. Посебно је, међу присутнима, поздравио академика Василија Крестића и проф. др Миру Радојевић и захвалио им се на великој подршци. Његове речи биле су упућене не само окупљенима него и онима којих на оваквим скуповима нема. Исказао је своје жаљење што држава занемарује носеће стубове своје грађевине - од којих је као најугроженије истакао просвету. Подсетио је на то да су одбрану слободе и части отаџбине увек доследно бранили обични српски посленици, домаћини и родољуби. Обраћајући се ученицима, изразио је своју захвалност и надања: ,,Управо ви децо који сте данас овде, а оставили сте комодитет и игре, ви сте гаранција будућности српског народа и чувања нашег националног идентитета. Ми се надамо да ће вас догодине овде бити и више. Сваки прави човек има две руке и десет прстију. Онај ко на сваком прсту нема једног који му верује треба да се запита да ли је човек. А ви ваше другове и пријатеље збијајте и позивајте на манифестације као што је данашња”.

Уместо школског звона, позив на јавни историјски час чуо се из трубе Фејата и Небојше Сејдића из Бојника, песмом “Збор”. Др Страјин Шуљагић открио je разлог избора овог оркестра баш на овај дан, испричавши анегдоту о Фејатовом прадеди. Наиме, Рустем Сејдић је био трубач у српској војсци, и у одсудној бици 29/30 октобра на Кајмакчалану, када су Бугари били у предности, Рустем је самоиницијативно одсвирао марш за напад српској војсци, а знајући како иде мелодија, Бугарима је одсвирао повлачење, услед чега су Бугари почели да беже. Знајући да због кршења војне дисциплине може бити кажњен, Рустем се уплашио када га је ђенерал позвао на рапорт. Напротив, одликован је орденом и унапређен у наредника.

Писмо подршке раду на реконструкцији Ужичке тврђаве

Професору Емиру Кустурици

Предмет: Писмо подршке раду на реконструкцији Ужичке тврђаве

Поштовани професоре,

У име Друштва историчара Ужица, преносим Вам нашу подршку Вашем учешћу у подухвату реконструкције Ужичке тврђаве. Дуго Ужичани чекају на реконструкцију Ужичке тврђаве, која, уместо историјског локалитета са прворазредним туристичким потенцијалом нашега града, представља рушевине некада значајног утврђења које се, на стрмовитим литицама, уздиже изнад клисуре реке Ђетиње! Толико дуго да се изгубила свака нада у њену реконструкцију! Ви сте се, уважени професоре, доказали као неко ко има визију и снагу да започне и заврши значајне пројекте као што су Дрвенград на Мокрој Гори и Андрићград у Вишеграду који ће, као Ваша заоставштина остати поколењима нашег народа. Тако ће, убеђени смо, бити и са пројектом реконструкције Ужичке тврђаве. Ваше мишљење, да би у реконструкцији Ужичке тврђаве стручњаци требало да ураде свој део посла, како би што веродостојније реконструисали тврђаву, а да упоредо ваља радити на осмишљавању садржаја обновљеног града и његове околине, има пуну подршку нашег Друштва! Реконструкција Ужичке тврђаве би била велика ствар за Ужице и Ужичане јер се тиме не би само обновио бисер средњовековне архитектуре већ и отворили нови садржаји који би имали велики туристички потенцијал! Управо због тога, имате безрезервну подршку Друштва историчара Ужица, као струковног удружења, које вам у овој ствари стоји на располагању!

У Ужицу,
27.07.2016.

С поштовањем,
Председник Друштва историчара Ужица
Немања Спаловић

 

Pages